Nalazite se ovde: Početna / Vesti / Stanje edukacije – A Vision of students today

Stanje edukacije – A Vision of students today

Da li se često pitate koje promene donosi masovnije uvođenje eLearning 2.0 u Srbiju.  sports74.ru

Koliko smo spremni i koliko su naši profesori,mentori, asistenti spremni za novine. http://focuz.ruWatch Full Movie Online Streaming Online and Download

Da li uvođenje ovakvog vida edukacije može da pomogne u poboljšanja kvaliteta edukacije, ili je to često samo tehnička novina.  

 Tri filma koje obavezno morate pogledati u vezi sa  eLearning 2.0 i Edukacija 2.0  

   

Interesuju nas Vaši komentari…  

Kako su promene koje se zahtevaju u ovim filmovima vidljive u sistemu edukacije u Srbiji?   

Da li ste imali (ili imate) prilike da ih osetite na svojoj koži kao studenti ili profesori?  

Da li verujete da razvoj Online learning sistema može doprineti promenama sistema edukacije?  

 

    

A Vision of K12 teachers today      

  

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Tags: , , , , , , ,

5 Odgovora to " Stanje edukacije – A Vision of students today "

  1. prokka says:

    Imao sam tu sreću da završim do sada dobre škole (O.Š. Sava Kovačević i Treća beogradska gimnazija) i da privodim kraju (još diplomski osta) FON, te mislim da po pitanju obrazovanja sam prošao praktično veći deo ciklusa.

    Ono što je po meni najveći problem jeste što nas uče da reprodukujemo a ne da razmišljamo. Izuzetno su retki učitelji i profesori koji nagrađuju naše razmišljanje, naš način rešavanja problema. Obično se od nas očekuje da ponovimo neko već postojeće rešenje i to je to. Mislim da je to veoma pogubno.

    Drugi problem koji je lepo istaknut u prvom videu jeste to što oni obučavaju ljude za poslove koji još ne postoje, da bi mogli da reše probleme koji još uvek ne psotoje, na tehnologijama koje su u razvoju. A mi? Kao da nemamo uopšte tu svest o trendovima, nego praktično stalno gasimo neke požare, krpimo rupe i to je to… nema analiziranja, predviđanja, obučavanja, ulaganja u budućnost…

    Analitičnost, radoznalost, moć kritičkog mišljenja, zdrave komunikacije… nisu nešto na šta se kod nas obraća pažnja i sve dok bude tako bićemo funkcionalno nepismeni, jer nije cilj biti u mogućnosti reprodukovati 50 ili 500 ili 2000 strana knjige već zaista to shvatiti i sam povezati stvari u celinu koja nama odgovara.

    Svako doba obrazovanja nosi svoje izazove. Osnovcima je najteže pristupiti zbog toga što treba naći način učiniti im gradivo zanimljivim. Srednjoškolci već imaju malo veće obaveze, a o studentima da ne govorim. Još jedna stvar koja mislim da je boljka našeg društva jeste što se mnogo više pažnje posvećuje neuspešnima kako bi ipak uspeli da nešto postignu, nego što se omogućava talentovanima da razviju svoj talenta i naprave nešto zaista dobro za zemlju i druge.

  2. bijelic says:

    Moram priznati da se apsolutno slažem sa tobom. Ono što jeste boljka našeg obrazovanog sistema, je da niko ne traži da iole razmisliš i da analitički izvedeš zaključke.
    Dok sam bio na London Business School (www.london.edu), shvatio sam koliko je naš sistem zastareo (i ruski 🙂 jer su na svaku rečenicu kolegenice iz Rusije profesori odgovarali :”To smo Vam napisali u gradivu. Šta Vi mislite da treba da se uradi? Šta bi ste Vi uradili da ste na mestu tog direktora”.

    Potpuna suprotnost onog što nas uče u školama… a sutra kad se zaposliš.. dođeš u situaciju da ti ponavljanje ne znači ništa… gde je inovativnost, gde je kreativnost, gde su dodatne vrednosti koje treba ti lično da stvoriš..

    A za čuvanje socijalnog mira kroz omogućavanje i prećutno forsiranje studiranja po 10 godina kako “deca” ne bi bila na ulici, posebna priča 🙂

  3. Pedya says:

    Čitajući komentare vas, više decenija mlađih, zaključujem da se, na žalost, nije mnogo promenilo za poslednjih četvrt veka, od kad sam ja završio svoj fakultet (ETF). I žao mi je što nisam jedno 40-ak godina mlađi ;), pa da dobijem šansu da se edukujem na jedan potpuno nov način i adekvatnije pripremim za život u jednom potpuno drugačijem okruženju 21. veka.

    Ja tu vidim dva problema – s jedne strane imamo rigidan i zastareo obrazovni sistem, a sa druge profesore koji su u velikom procentu (ovo se posebno odnosi na osnovne i srednje škole) tu protiv svoje volje – vrlo je mali broj onih koji su svoje škole završavali sa namerom da rade u prosveti i edukuju decu, već u prosvetu „zalutaju“ iz nekih drugih razloga. Samim tim, oni nisu ni pripremljeni ni motivisani (o odnosu države prema prosveti ne bih ovde) da deci na adekvatan način prenesu potrebno znanje, jer ga često i ne poseduju (koliko profesora redovno koristi računar i Internet?). Pa, ako nemamo sistem, a nemamo ni adekvatne profesore, kako onda možemo očekivati prenos adekvatnog znanja???

    Pri tom, Prokka je primetio još jednu bolnu istinu – ne samo prosveta, već celo naše društvo, mnogo više pažnje posvećuje lošijima nego boljima. Umesto da se ulaže u najbolje, jer oni mogu najviše da pruže, ulaže se u neuspešne da bi „ipak uspeli da nešto postignu“. Taj princip uravnilovke nikad nigde nije dao dobre rezultate, pa neće ni ovde. Ali, mi moramo sve da naučimo na teži način… 😕

  4. bijelic says:

    Moram da priznam da ponekad želim isto što i Pedya, da sam dosta mlađi i da sad upisujem neku od ovih modernih škola, odnosno klasičnih škola koje rade na moderan način.
    Imao sam prilike da budem uključen u par njih i kao što kaže Prokka, bitno je što te uče da razmišljaš, da rastavljaš kompleksna pitanja na jednostavnija i da ih rešavaš, samostalno, i samoinicijativno. Takođe dosta se koristi grupni rad (da svim smo to gledali u filmovima o Kembridžu i Oxfordu) koji na žalost kod nas uopšte nema utemeljene vrednosti, a on je osnova bilo kog profesionalca koji sutra radi.
    A o podršci najlošijima ni da ne pričamo…
    Negde sam pročitao podatak da Srbiju jedna diploma košta oko milion dolara..
    Računica je jednostavna
    ((Broj onih koji upišu osnovnu školu * troškovi za 8 godina) + (broj onih koji upišu srednju ili stručnu školu puta troškovi za 4 godine) + (broj onih koji upišu fakultetu * prosečan broj godina studiranja 7,5 * troškovi po godini) ) i sve zajedno podeliš sa brojem diploma na godišnjem nivou

    a onda to milionče pustimo da ode u svet…

  5. Mirko says:

    Sjajna tema. Sam sam iskusio more teoretisanja i nepotrebnog znanja na Ekonomskom Fakultetu u Nišu i brdo predmeta koji su tu isključivo iz razloga da profesor zadrži radno mesto. Čitav sistem obrazovanja koji se svodi, kao što ste spomenuli, na čistu reprodukciju i brzo zaboravljanje naučenog, na mene je delovao depresivno i demotivišuće jer je ono što me uče out of date i ne sprema me za ono što me čeka. Ja sam vizuelni tip, obožavam da u interakciji sa drugim ljudima rešavam razne izazove,donosim odluke, vodim diskusiju sa profesorom (često puta me je koštalo); niti jedan segment mog dosadašnjeg školovanja nije mi omogućio gore navedeno (možda zabavište, deca su čudo :)). Šta sam mogao da uradim? Počeo sam da učim pomoću mapa uma, da crtam po knjigama i naravno učlanio sam se u organizaciju koja mi je omogućila da učim kroz rad, interakciju sa drugim ljudima, organizaciju koja mi je istinski pomogla da skontam u čemu sam dobar a u čemu ne. Na kraju sam i fakultet promenio i završio ga:) Bio je to trnovit put i shvatio sam šta mi je potrebno da dobijem određena znanja i veštine, ali mnogi mladi ljudi veruju da je sistem obrazovanja taj koji će im dati to znanje i diplomu i onda je sve otvoreno…..bilo bi divno da je tako, ali nažalost nije i hitno buđenje je neophodno.
    Zašto država ne radi više na ovom problemu? Zbog čega profesori ne slušaju malo više svoje studente i učenike? Zbog čega isti ti profesori sebi i učenicima/studentima ne učine život interesantnijim, produktivnijim, zanimljivijim?
    Pedya je rekao dobru stvar “vrlo je mali broj onih koji su svoje škole završavali sa namerom da rade u prosveti i edukuju decu” i ta motivacija jeste bitna, možda krucijalna, ali i sistemski pomak je jednako važan. Pošto je država pasivna, a profesori i učitelji ušuškani na svojim radnim mestima ostaje nam da uradimo svi zajedno po nešto……elearning.rs, komentar, blog post, neki social business baziran na davanju praktičnog znanja, Knowledge Garden doo…. :)+

Ceo sadržaj na www.elearning.rs je uslovljen Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija licencom. Što znači da možete umnožavati, distribuirati i javno saopštavati tekstove i radove, ali samo pod uslovom:


• da navedete ime izvornog autora i URL adresu preuzetog dela prema članku
• ne koristite delo u komercijalne svrhe
• delite pod istim uslovima

Creative Commons licenca


Ukoliko želite koristiti sadržaj za druge svrhe, možete nas kontaktirati za odobrenje